Stojim u uglu, promrzla.
Pogledom pratim dan sto nestaje s prozora.
Dahom, toplim maglim staklo.
U ruci casa i kupinovo vino…
Trazim, samo delic cvetne doline za zamrsene misli u meni.
Umesto svetla, senke…
Lagano se njisu i mile kroz tuje.
Vetar raznosi sneznu maglu.
Otvaram prozor da cujem svemir, a on veceras cuti.
Ili ga ja ne znam cuti?
Hladnoca pecka trag od ugla oka do ugla usne.
Ostavlja izmesan ukus suza i vina…
Jednu kap prosipam na ovu cistu, sneznu belinu,
za sve duse sto umorne i nenasite lutaju…
Crvena tecnost topi belinu,
u ustima zaledjen dah.
Nebo se pretvorilo u mrlju i prelilo u kapljicu krvavog horizonta.
Zatvaram prozor i motam sjajne niti svoje tame.
I, letim lagano nad ovim mrakom.
Zmurecki trazim put.
Rukama rusim zidove,
iz glave pomicem barikade.
Iz lavirinta nalazim put!
Srescemo se, osecam u nekom letu.
Noc, oblaci, mesec i ja…
Noc me stisla srebrnim zubima,
a osecam, na korak sam od rumenog oboda zore.
„I, letim lagano nad ovim mrakom.
Zmurecki trazim put.
Rukama rusim zidove,
iz glave pomicem barikade.
Iz lavirinta nalazim put!“
Sviđaju mi se ovi stihovi, odišu optimizmom
Hvala ti i dobrodosla!
Pozdrav…ja baš nisam neki stihoklepac, pa ću sačekati tvoju prozu
)
Stihovi? Ovi?
Divna pesma.
Tu je zora, samo što nije:)
Ako nastavim za kompom i docekacu je budna
Veliki pozdrav, neno58!
Suky, uzvracam taj ocaravajuci osmeh
Pozdrav i hvala mnogo na svom trudu koji su ulozio za ovaj divni kreativni kutak.
Evo jedno malo srculence za tebe
))
Hvala, roksana, divna si.
Neka svemir cuje nemir !
Poz 
Samo da nas ne nagrde zbog buke. Pozdrav.
Ja mislim da će ona prolivena kap vina učiniti svoje i negde sad nestala pod belinom ide do srži zemlje i budi je iz sna… već sutra nas čeka SUNCE
Sad će zora, a i dan beli.
Pred lepotom tvojih stihova i svemir ćuti…ali sa zorom će sve propevati.
Prelepo!
Onda… hodaj
koliko sam noci provela pored prozora,cekala jutro da svane,i jeste svanulo,moralo je.zovem ga carobno-necarobni prozor,tu imam mir koji mi treba ali zelje koje mu govorim u noci,nece da mi ostvari,bitanga.i tu pisem sve,celom naslonjena na hladno staklo. a ti si me bas onako bocnula pesmom,pravo u centar
Pozdravljam te